Početna > MC projekti > MC projekti arhiva > MC/Link Newsletter > Arhiva > 21.12.2007. > „Univerzitetsko obrazovanje novinara”

Rezultati istraživanja
„Univerzitetsko obrazovanje novinara”

Dok se obrazuju za novinarstvo, studenti nemaju nimalo ili veoma malo praktične nastave

Dragana Stanić

Istraživanje su realizovali saradnici CPIJM Instituta društenih nauka u Beogradu: dr Dragomir Pantić, naučni savetnik i upravnik centra, dr Jovanka Matić, naučni saradnik, Suzana Ignjatović, diplomirani sociolog, istraživač-saradnik i Zoran Pavlović, diplomirani socijalni psiholog, istraživač-saradnik.

Istraživački projekat „Univerzitetsko obrazovanje novinara” zajednički su sprovele tri organizacije – Centar za profesionalizaciju medija, inicijator, Fond za otvoreno društvo i Institut društvenih nauka, tj. Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje. Ovaj projekat, u čijem je fokusu samo fakultetsko obrazovanje novinara, rađen je tokom 2007. godine.

Istraživanje je imalo sledeće ciljeve:

  • da pruži uvid u opšte stanje u fakultetskom obrazovanju novinara u pogledu institucija koje se njime bave, nastavnog kadra i studenata;
  • da utvrdi usaglašenost studijskih programa novinarstva sa ciljevima Bolonjske reforme;
  • da utvrdi sličnosti i razlike u postojećim studijskim programima novinarstva;
  • da utvrdi uslove u kojima se ovi programi realizuju;
  • da ustanovi sporne tačke u obrazovnoj ponudi studija novinarstva u Srbiji sa stanovišta potreba društva, medija i studenata;
  • da mapira potrebe medija za vrstom obrazovanja novinara i kompetencijama i veštinama koje su neophodne modernom novinaru u brzo razvijajućoj medijskoj industriji;
  • da podrži proces utvrđivanja standarda u visokom obrazovanju i kontrole kvaliteta ida ukaže na pozitivne strane i oblasti u kojima su moguća poboljšanja;
  • da pomogne u širenju dobre prakse.

Devet fakulteta u šest gradova

Istraživači su koristili različite istraživačke metode i tehnike. Tokom školske 2006/2007. godine, u Srbiji se novinarstvo studiralo u 6 gradova na 9 fakulteta, tj. na 12 visokoškolskih institucija, ako se računaju i odvojena odeljenja fakulteta u drugim mestima. (Pre pet godina, novinarstvo se moglo studirati samo na jednom fakultetu u Beogradu.) Ukupno je bilo 1700 studenata novinarstva, od toga oko 630 upisanih na prvu godinu studija. Od postojećih devet nastavnih programa, osam su programi osnovnih akademskih studija, a jedan osnovnih strukovnih studija.

Osnovne akademske studije novinarstva ostvaruju se na četiri državna fakulteta (Fakultet političkih nauka u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Nišu i Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici) i na četiri privatna (Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru, Fakultet za kulturu i medije u Beogradu - Megatrend univerzitet, Fakultet za medije i komunikacije - Singidunum univerzitet u Beogradu i Akademija lepih umetnosti u Beogradu). Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru jedini ima dislocirana odeljenja, i to u Beogradu, Nišu i Subotici. Jedini program osnovnih strukovnih studija novinarstva postoji na državnom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i odnosi se na sportsko novinarstvo.

U Srbiji su 2006. prvi put uvedene master studije. One su planirane na FPN-u u Beogradu i FF u Novom Sadu (po jedna godina) i Filozofskom fakultetu u Nišu (dve godine). Tokom 2006/2007. godine, one su započete samo na Fakultetu političkih nauka. Na drugim fakultetima koji realizuju osnovne studije novinarstva, master studije nisu usmerene prvenstveno na novinarstvo, već na studije medija i komunikološke studije.

Ni na jednom fakultetu ne postoje specijalističke studije novinarstva. Osim toga, nijedan fakultet ne nudi novinarski modul koji bi mogli da pohađaju studenti drugih osim matičnog fakulteta ili svršeni studenti drugih fakulteta. U jednom istraživanju većina anketiranih urednika smatrala je da bi najbolja varijanta studija novinarstva bila stručna obuka nakon završenih raznih fakulteta.

Doktorske studije

Doktorske studije u ovom trenutku u planu imaju FPN i Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Kako kažu realizatori projekta, njihov zadatak nije bio da ocenjuju opravdanost postojanja ovako velikog broja studija novinarstva, već da ocene kvalitet postojećih programa i međusobne sličnosti i razlike. Oni dalje ističu da povećanje broja studijskih programa novinarstva nije donelo poboljšanje kvaliteta univerzitetskih studija novinarstva, već da je dobijeno puno sličnog programa, a da nisu popravljene ranije prisutne slabosti. Preporuka istraživača koja se tiče velikog broja studija novinarstva, jeste da je neophodna diverzifikacija obrazovne ponude, odnosno jasno formulisanje ciljeva i specifičnih karakteristika pojedinačnih obrazovnih programa.

U istraživanju je istaknuto da su u većini programa zadržane ranije slabosti novinarskog obrazovanja, mali broj stručnih predmeta, nizak udeo praktične nastave, odsustvo specijalizacije za različite vrste medija, nedostatak tehničke opreme, velike studentske grupe, neodgovarajući nastavni kadar, tradicionalne metode nastave.

U velikoj meri se razlikuju i teorijski kursevi koji se odnose na medije i komunikaciju. Svi fakulteti obrazuju univerzalnog novinara, spremnog da radi u svim tipovima medija na jednostavnim poslovima. Mogućnosti za praktičnu novinarsku specijalizaciju u značajnoj meri postoje samo na FF u Novom Sadu, koji nudi tematske specijalizacije – političko izveštavanje, sportsko novinarstvo, izveštavanje o katastrofama i nesrećama, izveštavanje u kriznim uslovima, izveštavanje o „drugosti”. Novopazarski Fakultet humanističkih nauka, pored osnovnog kursa o uređivanju, ima i specijalistički kurs o uređivanju novina, o izveštavanju o javnim događajima i o posebnim izveštajima. Oni su izborne opcije.

Malo su prisutni i novi mediji. Mogućnosti i izazovi novih tehnologija u novinarstvu najdirektnije su prisutni u nastavi kursa Internetsko novinarstvo. Imaju ga samo tri fakulteta - FPN, novosadski i novopazarski fakultet.

Samo jedan od ukupno 154 registrovanih kurseva na svim studijskim programima novinarstva u nazivu nosi pojam „novi mediji“. To je kurs Pravo novih medija koji je sastavni deo programa na Fakultetu političkih nauka.

Uslovi i metode ostvarivanja ove nastave su problematični u prostornim, kadrovskim, tehničkim aspektima. Osim FPN i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, fakulteti ne raspolažu potrebnom opremom za izvođenje praktične nastave iz radio i TV novinarstva.

Bolonjski principi nisu u potpunosti implementirani ni na jednom od fakulteta. Reforma je često samo formalna, a suštinske promene ostvarene su u malom obimu. Fakultetski programi tek treba da prođu kroz akreditacioni proces koji će ovo potvrditi, a on još nije ni počeo. Većinsko opredeljenje za duže, četvorogodišnje osnovne studije dovodi u pitanje kraće i efikasnije studiranje. Osnovna razlika između fakulteta različite dužine trajanja tiče se broja opšte-obrazovnih, a ne strukovnih predmeta. „Bodovanje“ kurseva je formalizovano, često predimenzionirano ili izvedeno proizvoljno, i time u velikoj meri obesmišljeno. Između pojedinih fakulteta postoje velike razlike u bodovanju istih predmeta.

Newsletter 21.12.2007.