Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Svakog drugog petka
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima

Prijavite se na MC mejling liste

KAD PORASTEM BIĆU MIĆA ORLOVIĆ

Izvor: Dnevnik, 26.09.2007; Strana: 33

0 komentara      Ostavite komentar
SOMBOR BIO PRESTONICA REPORTERA, „PODANIKA KRALJICE NOVINARSTVA”

Znao sam! Ne znam ni sam kako, ali znao sam da između potpisnika ovih redova i ovogodišnjeg laureata nagrade za životno delo Internacionalnog festivala reportaže u Somboru ima još neke sličnosti, sem da “dele” isti nadimak.
Dakle, legenda je potvrđena. Kad se Stani i Sekuli Orloviću 1934. rodio sin prvenac (što sam i ja materi svojoj), njegova baba Velinka se oglasila: „Dete nam je klempavo, ali nek je živ i zdrav, biće od njega nešto“. Nisu meni džabe pored istog nadimka i isto prezime pridodavali, kao hodajućem spomeniku televizijskog novinarstva, pa i neka šuškam dok pričam, kamera me voli k’o pas mačku; baritonom, umesto polutenora, divanim samo posle neprospavane noći i četir’ kutije cigara, a ne sećam se da je neko žensko stvorenje “seklo vene” na moju malenkost ni približno kao naše majke, sestre, šurnjaje i šurnjajine zaove na Miću Orlovića. Obojica smo se rodili klempavi, s tim što sam ja to i ostao, za razliku od harizmatičnog baritona na dve noge. Kako ima ona stara da je novinarstvo superprofesija samo kad se napusti na vreme, pošto sam uživo i Orlovića video, lasno bi bilo da možda i prekinem za novine da pišem i na radiju blejim, samo nemam ideju šta bih drugo mogao raditi.
Elem, bio 12. INTERFER u Somboru. Skupila se silesija novinarskog sveta, opravilo to iz lokalnog RTV “Spektar” feštu posvećenu “kraljici novinarstva” kako već ustaljeni običaj Bakića familije i nalaže. Svega, a mnogo! Došlo iz svih krajeva da oda počast Orloviću, ali i drugima koji gorak reporterski ‘lebac jedu, a sve počelo u petak veče u Srpskoj čitaonici “Laza Kostić”. Pričalo to iz Republičkog ministarstva kulture, Đurić iz Pokrajinskog sekretarijata informisanja, i još pokoji iz branše, jedan drugom serdare i vojvodo, so smo demokratije i tako slično, već počesmo sami sebi verovati da nešto i može da se uradi sa Srbijicom, ali se onda setismo i “Velikog brata” i još većeg “Granda”, i kako je onomad kapitalac degažirao malog Ješića, pa bolje da ne mrsomudimo dalje, nego ajd da se otvara foto-izložba Ištvanu – Pištiki Viragu, gloduru “Dunataja”, somborskog nedeljnika na mađarskom. Nebo i ravnica koje vidi samo onaj koji nosom po zemlji ne para, kako to već biva ovde na Balkanu. Lepo. Onda “mali” gablec u hotelu „Internacion“, u’vatio sam astal tek par meteri od Miće Orlovića, malo li je!
Sutra bila jadikovka oko etike i kodeksa novinarskog, te promocija knjige koleginice Skroze (s dva „z“) iz “Vremena”, duše naše somborske, što je na vreme u Beogradu ostala i karijeru napravila, al’ sam morao u Bajmok na parastos čika-Duletu. Ni na zajednički novinarski ručak na Matarića salašu u Gradini nisam potrefio, a kažu (kao da novinari ikad lažu!), opasno se jelo i pilo. Tek uveče se to ponovo okupilo u “Internacionu”, na večeri u čast tolko pominjanog Miće. Dođe i Kamenko Katić al’ i Rica-taze-Pink, da ukažu čast ispisniku i probesede koju o njemu. Slobodno je trebalo i malo duhovitiji da budu, ali ko sam ja da to kažem, kad zbog “nečeg” ni to veče nisam smeo da priđem Mići el Grande i makar se predstavim. Što’no mi davno rekao jedan iguman (a nije Ilarion), “srce ‘oće, dupe klokoće”. Nisam baš Taras Buljba, bivalo je da sam zavitlav’o i džandare i generale, predsednike i ministre obaška, i opet mi knedla u grlu stala na samu pomisao da se zdravim s Velikim.
U nedeljno prepodne, taman krenem na besedu žirija, kad naletim na mladog kolegu Igora Mihaljevića, sede nasred Sombora i kafenišu. Ajd, k’o velim, da se odmorim od spavanja, sednem i ja, čestitam Igiju na diplomi po koju je zasluženo došao. Prošetamo do Županije, tamo se uzmuvali i novinari i političari. Kad god vidim da su novinari toliko brojčano nadmoćniji, il’ će izbori il’ treba i novinare nečim bezuslovno pohvaliti i nedanajski darovati.
Najznačajniju nagradu “Laza Kostić” dobi Sava Ristić za reportažu “Suzana” u produkciji LINK-a iz Gračanice, i samim svojim imenom napravi ujdurmu. Ko nije dočekao dodelu nagrada, očekivao je brkatog deliju, kad ono omalena i simpatična žena, devojka, nisam je priupitao za maritalni status. Tema čemerna, kosmetska. Kaže Vlada Milić u ime žirija, i veliki deo ostalih reportaža se bavi sličnom, potresnom i socijalnom tematikom, što samo dokazuje da opravdavamo nadimak “psi demokratije”. Režimo i lajemo, katkad i ujedamo ako neko zapreti vladavini demosa. Ajde! Zvuči lepo, samo koja korist kad je kera na kratkom lancu?



Autor: MILIĆ MILJENOVIĆ

Pogledajte sve komentare (0)     Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Mediji o medijima

Ključne reči
   sve reči   tačnu frazu   bilo koju reč
Ključne reči

Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.