Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Svakog drugog petka
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima

Prijavite se na MC mejling liste

Ko bira predlagače Vlade Srbije za medijske projekte?

Izvor: Radio Slobodna Evropa, 11.06.2019.

0 komentara      Ostavite komentar
Autor: Branka Trivić

„Ministarstvo kulture i informisanja, u principu, ne treba da funkcioniše pod pritiskom. Ako je to Ministarstvo tek nakon reagovanja UNS-a objavilo predlagače (kandidata za stručne komisije), pitanje je zašto to nije učinilo pre toga. To automatski dovodi u sumnju kredibilnost komisija“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragana Pejović, predsednica Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS).

Komentar je to na informaciju pomenutog novinarskog udruženja, objavljenu 6. juna, da je Ministarstvo kulture i informisanja imenovalo članove svih devet komisija za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata za tekuću godinu i na svom sajtu objavilo njihova imena, ali ne i organizacije koje su ih predložile.

Informaciju o tome koje organizacije su predložile pojedine članove komisija Ministarstvo objavilo na svojoj internet stranici tek nakon objavljivanja teksta UNS-a, navelo je to novinarsko udruženje.

RSE je pokušao da od Aleksandra Gajovića, državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, dobije informaciju o razlozima naknadnog objavljivanja tih podataka, ali je njegov odgovor bio da je u inostranstvu.

Sumnje u sufinansiranje projekata

„Već postoji dovoljno sumnji da se novac za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa koji Ministarstvo dodeljuje sliva u medije lokalnih moćnika bliskih vlasti. Zato je najvažnije od svega da te komisije koje se formiraju pri Ministarstvu budu kredibilne i nesporne“, argumentuje Dragana Pejović iz UNS-a, novinarka nedeljnika NIN, koja je imenovana da ocenjuje projekte u jednoj od devet komisija. Najbolji put da te komisije budu nesporne, ističe ona, jeste da se prihvataju predlozi reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja.

Za devet konkursa za proizvodnju medijskih sadržaja Ministarstvo kulture opredelio je 274 miliona, što je 12 miliona dinara više nego prošle godine.

Krajnji rok za donošenja rešenja o raspodeli novca na konkursu 10. avgust.

Prilikom prošlogodišnjeg konkursa Ministarstva imenovan je, međutim, član komisije za koga se gotovo istovremeno ispostavilo da je u sukobu interesa, zbog čega je tada morao da napusti komisiju. Reč o Petru Kočiću, koga je kandidovalo Društvo novinara Vojvodine (udruženje koje funkcioniše paralelno sa Nezavisnim društvom novinara Vojvodine, NDNV). Uprkos prošlogodišnjem sukobu interesa u kojem se našao, Kočić je ponovo imenovan za člana jedne od komisija.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), otkriva o kome je reč.

„Petar Kočić, taj lik znamenitog imena, u proteklih godinu dana bio je u nekoliko komisija u opštinama i gradovima Vojvodine i očigledno je svojim radom ’zaslužio’ da se sad nađe i u komisiji Ministarstva. Bio je, na primer, predsednik komisije nedavno u Kikindi, koja je podelila 24 miliona dinara (više od 200.000 evra). Sve pare su date medijima koji su podobni, odnosno, za koje se zna da su im vlasnici bliski Srpskoj naprednoj stranci“, svedoči Bodrožić.

Ponavljanje sukoba interesa

„Mislim da ne može biti principijelna stvar da neko ko je već jednom bio u sukobu interesa ponovo bude izabran u sastav komisije, a da neki drugi, jednako stručni i kompetentni, ljudi otpadnu, iako se nisu našli u takvom problemu. Mi potpisujemo izjavu da nismo u sukobu interesa. Ja, recimo, koja radim u NIN-u ne bih smela da se nađem ni u jednoj komisiji koja odlučuje o konkursu na koji se NIN prijavio“, ukazuje Dragana Pejović.

Dodatni problem je, dodaje ona, što se po Srbiji formiraju mnoga takozvana fantomska medijska udruženja, stvorena upravo zbog novca koji se deli na republičkom i lokalnim nivoima, koja takođe imaju pravo da predlažu članove stručnih komisija.

„Neka čudna ruka u sastav komisija postavlja ljude koji su potpuno anonimni, koji dolaze iz novoosnovanih udruženja koja sada niču kao pečurke posle kiše. Njihovi članovi u poslednje tri godine čine gotovo sve komisije na lokalnom nivou“, kaže Željko Bodrožić.

Sastav aktuelnih devet komisija, navodi on, pokazuje da velika i reprezentativna udruženja - NUNS-a, UNS-a i druge članice Medijske koalicije (čine je Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Lokal pres i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija), imaju manje članova u komisijama Ministarstva nego neka tek osnovana udruženja koja su po volji vlasti, što su pokazala prethodnih godina tako što su njihovi kandidati bili članovi komisija na lokalnom nivou, deleći pare prema političkim afinitetima.

„U suštini su pravili jedan veliki odliv budžetskih para u kase partijskih medija širom Srbije. I takvi ljudi sada sede u Ministarstvu, u komisijama i u većini njih takvi mogu da preglasaju članove organizacija koje su u Medijskoj koaliciji“, navodi prvi čovek NUNS-a.

Traži se uvid u biografije

UNS je u novembru prošle godine zatražilo od Grada Beograda da objavi biografije predloženih i izabranih članova komisija, kao i njihove predlagače, kako bi javnost imala uvid u to ko je predložen, a ko izabran da odlučuje o trošenju novca građana za medijske sadržaje koji bi trebalo da budu u njihovom interesu.

U tadašnjoj komisiji za ocenu projekata iz oblasti javnog informisanja bio je, pored ostalih, i naš sveprisutni junak Petar Kočić, kao i Aleksandar Simić.

Simić je, navelo je tada ovo novinarsko udruženje, bio u očiglednom sukobu interesa jer je, iako zaposlen u Studiju B, ocenjivao projekte i više od trećine ukupno raspodeljenog novca, sa ostalim članovima komisije, opredelio mediju u kom radi i povezanim firmama. Od ukupno 89.800.000 dinara (oko 750.000 evra), Studio B je za tri projekta dobio 16,1 milion dinara (oko 13.000 evra), dok su firme povezane sa ovom medijskom kućom dobile oko 20 miliona dinara (oko 170.000 evra).

Uz to su značajna sredstva na konkursu dobili mediji poput Alo-a, Informera, Srpskog telegrafa, "koji višestruko krše Kodeks novinara Srbije", ukazao je UNS i pozvao Ministarstvo kulture i informisanja da reaguje na tu i druge zloupotrebe u sprovođenju Zakona o javnom informisanju i medijima u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja, a gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da ubuduće članove komisije bira uvažavajući stručnost kandidata, kao i kredibilnost i reprezentativnost organizacija koje predstavljaju.




Pogledajte sve komentare (0)     Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Mediji o medijima

Ključne reči
   sve reči   tačnu frazu   bilo koju reč
Ključne reči

Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.