Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
RSS
Budite obavešteni o najnovijim događajima u Medija centru

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

U sklopu Medija centra nalaze se 3 sale i Press klub. Sale su kapaciteta...

Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...

Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje

Sreda, 23/5/2018, 11:00, II sprat, Mala sala

izveštaji:

Pročitajte tekstPogledajte fotografije
Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje

Da bi REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području bivše SFRJ) bila osnovana i okončala svoju misiju do kraja 2025. godine, neophodna je politička volja lidera postjugoslovenskih zemalja.

Koalicija za REKOM pripremila je mapu puta – Akcioni plan za osnivanje i početak rada ove komisije, čiji je preduslov da lideri postjugoslovenskih zemalja dokažu svoju posvećenost pomirenju u regionu.

Da bi pomogla ovom procesu, Koalicija za REKOM najavljuje jačanje regionalne mreže za pomirenje.

Godina 2025. predviđena je kao moguća prekretnica u odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana. Međutim, predstavnici EU jasno poručuju da neće „uvoziti konflikteˮ, te insistiraju na uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i pomirenju kao preduslovima za održivu regionalnu bezbednost i saradnju. U Akcionom planu za sprovođenje nove strategije za Zapadni Balkan osnivanje REKOM-a izričito se navodi kao mera (6.1) potrebna za napredak u ovoj oblasti.

Razlog za takav pristup jeste to što je utvrđivanje činjenica u vezi sa žrtvama rata, nestalim osobama i mestima zatočenja neophodno za napredak u procesu institucionalnog i društvenog pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije. Bez utvrđivanja ovih činjenica patnje žrtava ostaju nepriznate, sudbina nestalih lica nerazjašnjena, a postjugoslovenska društva su sve dalje od uspostavljanja vladavine prava i kulture sećanja, poštovanja i solidarnosti. Uprkos napretku u utvrđivanju činjenica, do kog je došlo zahvaljujući radu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i naporima civilnog društva, neophodno je ovaj važan posao nastaviti kroz rad međuvladine, regionalne komisije – REKOM-a, čime će utvrđene činjenice dobiti „državni pečatˮ.

Još od 2006. godine grupa organizacija civilnog društva s područja bivše SFRJ razvija mrežu za podršku domaćim suđenjima za ratne zločine i za zajedničko utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i žrtvama u vezi sa ratom. U tom cilju, 2008. godine, stvorena je Koalicija za osnivanje zvanične Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na području bivše SFRJ, koja danas okuplja više od 2200 organizacija i pojedinaca, zagovarača REKOM-a. Višegodišnje zagovaranje osnivanja međuvladine komisije (REKOM) rezultiralo je uključivanjem lidera postjugoslovenskih zemalja, od kojih su neki imali političke uloge u ratovima devedesetih, u proces koji je pokrenulo civilno društvo i davanjem podrške ideji o zvaničnom regionalnom popisu ratnih žrtava i utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima kao uslovima za regionalnu saradnju i pomirenje. Takođe, više od 580.000 građana iz svih postjugoslovenskih zemalja je svojim potpisom podržalo inicijativu za osnivanje REKOM-a.

U situaciji izraženog ekstremizma i revizionizma u svim postjugoslovenskim zemljama, Koalicija za REKOM će biti usmerena na jačanje regionalne mreže civilnog društva za pomirenje, istraživanje ljudskih gubitaka u ratovima devedesetih (podrška regionalnom popisu ratnih žrtava), pridobijanje svih lidera postjugoslovenskih zemalja da na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018. godine, a najkasnije do kraja 2019. godine, potpišu Deklaraciju o osnivanju REKOM-a i time otpočnu proces osnivanja ove regionalne komisije.

Ukoliko koraci predviđeni Mapom puta za REKOM budu ostvareni u predviđenim rokovima, REKOM može biti osnovan već u junu 2020. godine, otpočeti rad u aprilu 2022, a svoju misiju okončati do kraja 2025. godine, koja je istaknuta i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan.

Konferencija za novinare
Koalicije za REKOM

Govornice:

  • Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM: Podrška EK – regionalni pristup, podrška pomirenju preko utvrđivanja činjenica
  • Ana Marjanović Rudan, projekat REKOM: Mapa puta ka osnivanju REKOM-a
  • Vesna Teršelič, Documenta, Hrvatska: U prilog učešću Hrvatske u REKOM-u
  • Daliborka Uljarević, Centar za građansko obrazovanje, Crna Gora: Jačanje mreže civilnog društva za pomirenje

Izveštaj

Utvrđivanje identiteta žrtava – korak ka pomirenju u regionu

Autor: Vojislav Milovančević, Medija centar

Predsednici Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore obećali su da će na Londonskom samitu Berlinskog procesa u julu ove godine, potpisati deklaraciju i obavezati se da će do juna 2020. osnovati REKOM (Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području bivše SFRJ), rečeno je na pres konferenciji ove organizacije u beogradskom Medija centru.

Koordinatorka projekta REKOM, Nataša Kandić, smatra da se osnivanje ove komisije može posmatrati kao indikator napretka u procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, te da je bitno utvrditi identitet svih žrtava sukoba koji su trajali u periodu od januara 1991. do 2001. godine. Ona ističe da je zahvaljujući Haškom tribunalu, do sada identifikovano između 11 i 12 hiljada žrtava ratnih žločina.
„Mi smo za sve ove godine prikupili dosta podataka i delom potvrdili one činjenice koje je utvrdio Haški tribunal u svojim suđenjima. Za razliku od Tribunala, koji se bavio isključivo žrtvama ratnih zločina, mi smo se bavili utvrđivanjem identiteta pripadnika policije, vojske i svih onih koji su bili deo nekih oružanih formacija, a da su izgubili život u toku oružanih sukoba. Na taj način uspeli smo da identifikujemo oko 22-23 hiljade osoba“, kazala je Nataša Kandić, ističući da je cilj njihove organizacije da podstakne Hrvatsku da ponovo uzme učešće u REKOM-u, te da Bosna i Hercegovina postane deo ove komisije.
„Imamo veoma čvrste argumente i njih naši javni zagovarači koriste upravo tokom razgovora ponovnom uključivanja Hrvatske u REKOM. Veoma je bitno ojačati mreže civilnog društva za pomirenje. Svedoci smo da, od 2014. godine, ekstremizam i nacionalizam jača u svim državama nekadašnje SFRJ. Imamo svakodnevne primere koji to povrđuju. Mi pokušavamo da na to odgovorimo jačanjem mreže za pomirenje“, istakla je Kandićeva.

Ana Marjanović Rudan, iz inicijative za osnivanje REKOM-a, smatra da registar kojim će utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina imati višestruko značenje, te da se njime, pored poštovanja koje se ukazuje žrtvama, sužava prostor za zloupotrebljavanje činjenica i zapaljive retorike.
„Zbog toga je izuzetno važno da ova komisija bude osnovana i da ona bude međuvladino, a ne sudsko telo“, kazala je Rudanova.

Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje s prošlošću „Documenta“, smatra da se osnivanjem REKOM-a otvara prostor, da, nakon što je Haški tribunal završio svoju misiju, žrtve konačno kažu šta im se događalo u vreme ratnih sukoba. Ona navodi da je Hrvatska, nakon završetka procesa priključivanja Evropskoj uniji, usled izostanka evropskog monitorniga, izgubila političku volju da se bavi ovakvim temama.
„Nije reč samo o REKOM-u. Tu je i rešavanje sudbine nestalih, kao najteže humanitarno pitanje. Nadali smo se, da će nakon susreta predsednika Vučića i predsednice Kolinde Grabar Kitarović, doći do otopljenja odnosa. Međutim, bilo je dovoljno da u Srbiji jedan osuđeni ratni zločinac učini neprimeren potez i da opet dođe do zahlađenja odnosa dveju zemalja. Mislim da je to, što se tiče Vladinih institucija apsolutno neprihvatljiv odnos prema preživelima“, rekla je Teršeličeva, dodajući da su sva suđenja na temu ratnih zločina usporena, od trenutka kad je Hrvatska pristupila Uniji. Ona poziva nadležna ministarstva u Hrvatskoj da navedu koji su razlozi za izostanak podrške koaliciji za REKOM, ističući da je izuzetno važno da taj odgovor stigne pre održavanja Londonskog samita u julu i da Hrvatska, takođe, bude potpisnik deklaracije kojom bi se podržalo osnivanje ove inicijative.
„Moram reći da se sve ovo odvija u atmosferi u kojoj imamo tri sloja nedovršene prošlosti. Ona su vezana za Drugi svetski rat, političko nasilje za vreme socijalizma, kao i nasilje u toku sukoba od 1991.do 2001. godine. Posebno nas zabrinjava to što, više od godinu dana, nije bilo susreta prestavnika tužilaštva dveju zemalja, koji su se ranije tradicionalno održavali na Brionima. Oni sada nemaju priliku da u direktnom susretu razmenjuju informacije. To je klima u kojoj zapravo govorimo o mogućnostima za političku podršku inicijative za REKOM“, ocenjuje Teršeličeva.

Govoreći o toj incijativi, Daliborka Uljarević, iz Centra za građansko obrazovanje Crne Gore, ističe da je ona potekla od građana, te da je njen osnovni cilj umrežavanje organizacija koje mogu doprineti konkretnom pomirenju na prostorima nekadašnje zajedničke države.
„Mi želimo da ovaj proces zagovaranja inteziviramo i da kreiramo klimu pozitivnog pritiska kako bi naši donosioci odluka zaista sebe obavezali da rade na institucionalnoj primeni procesa suočavanja sa prošlošću“, zaključuje Uljarevićeva.

Snimci događaja na MC Web televiziji ostaju dostupni za gledanje do 6 meseci

Galerija

Nataša Kandić
Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje
Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje
Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje
Ana Marjanović Rudan
Daliborka Uljarević
Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje
Nataša Kandić
Vesna Teršelič
Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Ključne reči

Pri pretrazi možete koristiti domaće karaktere: č, ć, š, ž, đ


Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.
sve rečitačnu frazubilo koju reč
 Opšta
 Mediji
 Politika
 Ekonomija
 Društvo
 Kultura
 Region
 IT Tehnologije
 Sport
Selektuj sve  Deselektuj sve
Od 
Do 
 Video zapis   Tekstualni izveštaj