Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Svakog drugog petka
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima

Prijavite se na MC mejling liste

PO MODELU STARCA VUJADINA

Izvor: Politika - TV revija, 19.01.2007; Strana: 8

0 komentara      Ostavite komentar
Igraj fudbal, budi srećan

ZA TRI DECENIJE ogromnog truda u poslu kojim se bavi, Vujadin Vujović, reditelj sportskih prenosa na RTS nedavno je od Udruženja sportskih novinara Beograda dobio nagradu za životno delo. Njegova autorska emisija „Igraj fudbal, budi srećan", u produkciji Dečije fudbalske asocijacije (za fudbalski pokret mladih od sedam do 12 godina, koja se emituje već osam godina na Drugom programu RTS) - pokupila je sve moguće nagrade. Nagrađen je, dakle, autor projekta, produkcija, urednik Nedeljko Mirković. „Zlatnu kameru" dobili su snimatelji Sreten Jerkić i Dragan Lapčević, a za najbolji prilog, iz te emisije, proglašen je „Cena jedne baklje" Slobodana Petrovića, novinara Radio Beograda.
Vujadin Vujović je već odavno svrstan u red vrhunskih majstora režije i direktnih sportskih prenosa po svetskim aršinima. Kao rođeni Novljanin, kako nam je rekao, nekako je najviše vezan za vaterpolo, ali sve sportove režira sa istim izazovom i žarom. Iza sebe ima na hiljade prenosa, a minule godine režirao je 130, od 205 prenosa na javnom servisu. Iz poštovanja, kolege ga kao u narodnoj pesii zovu Starac Vujadin. Do sada je više puta nagrađivan u zemlji i inostranstvu za izvanredne rezultate u svom zanatu. Pitamo ga, kako je doživeo nagradu za životno delo?
- Kad čovek dobije nagradu, onda shvati da je, ipak, nešto radio. A kada ti, pri tom, ljudi još vele: „Zasluženo", onda postaje jasno da to nešto vredi. Nisam sklon hvaljenju i ličnom marketingu, pa sve oko ove nagrade doživljavam suzdržano.
Radost ste, ipak, podelili sa kolegama sa RTS i prijateljima? - Redakcija mi je darovala umetničku sliku - a umetnost sve govori. Nagrada dodeljena meni je i priznanje redakcije, pošto je rad na TV kolektivan a ja sam samo „selektor koji dobro vodi svoju reprezentaciju". Inače, svi su bili oduševljeni. Bilo je onih koji su rekli da je trebalo i ranije da je dobijem, kao i onih koji su prokomentarisali da je, možda, stigla prerano. Kad sam još kao student došao na praksu, TV legende Milan Kovačević, Dragan Nikitović i Vladan Stojaković bili su iskreno začuđeni koliko poznajem sport i odmah mi ponudili da budem novinar. Odgovorio sam im da ne dolazi u obzir, jer hoću da budem reditelj sportskih prenosa.
Priznanje je dokaz da nisam pogrešio u izboru.
Kako biste opisali dosadašnje iskustvo?
- U zanatu reditelja sportskih prenosa sve se munjevito događa. Drago mi je što sam upoznao sve sportiste u našoj bivšoj državi. Tragao sam za njima, u nekima od njih prepoznao sam velike sportiste, kao, na primer, u Moniki Seleš kad je imala samo sedam godina. Sećam se i prenosa iz 1974. godine, kad je Mate Parlov u Havani osvojio titulu svetskog prvaka, kako sam taj prenos radio u tri pravca: avion - Surčin studio. Zato u mom poslu često ponavljam slogan „Ili jesi ili nisi", odnosno, ja moram unapred da „vidim" šta će se desiti u nekoj sportskoj situaciji, a da pri tom ostanem objektivan. Nikada nisam imao problema ni sa sportistima, kao ni sa klubovima sa kojima sam sarađivao u direktnim prenosima. U emisiji za decu čiji sam autor „Igraj fudbal, budi srećan", gostovali su: Mišel Platini, Ingemar Stenmark, Karl Luis, Marčelo Lipi, Franc Bekenbauer, kao i svi naši vrhunski sportisti koji objašnjavaju deci zašto je korisno baviti se sportom.
Vaša rediteljska istraživanja, analize i iskustva prihvatila je i Svetska federacija...
- Moj model prenosa odbojkaških utakmica prihvaćen je i u svetu, iako nisu verovali da je to izvodljivo. Odbojka je brz sport, sve se rešava sa tri poteza i treba dočarati dramaturgiju pre servisa, posle izgubljenog ili dobijenog poena - a da se pravovremeno upotrebi usporeni snimak iz što više uglova.
Za Vas se nikada nije čulo da ste se na nešto žalili ili kukali, Uvek ste ćutali, radili, usavršavali se i postizali najbolje rezultate...
- U sportu ne priliči kukanje.
Sport je pun iznenađenja i donosi samo radost. U toku prenosa TV ekipa učestvuje u predstavljanju njihove igre. Tek kad se završi prenos utakmice stiže umor. Cenim svakog sportistu, jer znam koliki se napor ulaže u uspeh. Često smo skloni da umanjujemo njihov doprinos. Ne sme se gubiti iz vida da smo mi mala zemlja i kad se otvori atlas treba veliko sočivo da se pronađe.
Za redakciju sportskih prenosa RTS uvek ste govorili da imate „Čelzi tim" tehnike i produkcije koji ima istu strast - da uvek bude najbolji. Međutim, čini se da nemate podmladak kojem ćete preneti Vaše bogato znanje i iskustvo?
- U svakoj profesiji važan je talenat, obrazovanje i zanatska strana profesije. Sve to ne dolazi samo od sebe.... Mene više brine nešto drugo. Pojavom novih televizija osipa se kadar i moj predlog je da RTS kao najmoćnija TV treba da ima svoju akademiju i na taj način da štiti svoje „igrače", rekao je Vujadin Vujović.



Antrfile:

Nisu me više zvali

Koji vam je najmiliji sportski prenos?
- To je „sportski prenos" 17. i 18. sednice CK SKJ. Posle toga vodila se velika polemika sa sociološke strane da li takav prenos treba raditi na sportski način. Prilikom tog snimanja ja sam primenio sloumošn, snimio koliko ih je bilo ujutru, koliko polodne, koliko u restoranu, uočavao da li neko hrče, da li mu posle ručka glava pada u tri faze... Tražio sam i dobio svoje uslove za to snimanja, kao kad se prenosi utakmica Zvezda - Partizan. Posle toga, nisu me više nikad zvali.

Stivensonovo ispunjeno obećanje

Vujadin Vujović je imao mnogo nesvakidašnjih doživljaja. Jedan od njih je sa Svetskog prvenstva u boksu 1978. godine u Beogradu, o kome nam je poznati reditelj ispričao:
- Tada je u našoj prestonici gostovala i zvezda svetskog boksa, Kubanac Teofilo Stivenson. Dotle se kod nas spekulisalo kakav bi ishod bio ako se dogodi da dođe do meča Klej - Stivenson, a tim povodom poveo sam Stivensona u magnetoskop i pustio mu meč Klej - Forman. Na moje iznenađenje, ispostavilo se da on do tada nije video ni kako Klej izgleda - a kamoli kako boksuje. Tog svetskog prvenstva u Beogradu, ovaj veliki bokser je prvi put u životu video i crtani film, a svakog dana molio me je da ra vodim da gleda snimke Klejovih mečeva. On to na Kubi nije imao. Ispunjavao sam mu želje, ali uz jedan uslov: da u finalnoj borbi ne nokautira našeg Vujkovića. Obećao mi je, i bio od reči: Taj meč trajao je samo jednu rundu - jer Vujković se predao.


Autor: DANILO BUGARSKI


Pogledajte sve komentare (0)     Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Mediji o medijima

Ključne reči
   sve reči   tačnu frazu   bilo koju reč
Ključne reči

Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.