„Pravo na azil u Republici Srbiji 2016“

Tokom 2016. godine, 12.821 osoba je tražila azil u Srbiji. Na položaj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom uticale su politike susednih zemalja kao i odluke koje su donošene na nivou Evropske unije. Iako je u 2016. godini zabeležen najveći broj usvojenih zahteva za azil (42) od stupanja na snagu Zakona o azilu, položaj tražilaca azila i osoba kojima je dodeljeno utočište ili supsidijarna zaštita nije umnogome unapređen. Postojeći zakonodavni okvir nije uspeo da odgovori na brojne situacije koje su se dešavale u praksi, te je tako veliki deo aktivnosti koje su državni organi sprovodili prema migranitma počivao na ad hoc rešenjima i bio usmeren, pre svega, na humanitarnu pomoć i smeštaj, dok sistemska rešenja kao i jasna migraciona politika nisu uspostavljeni.

Beogradski centar za ljudska prava predstaviće podatke do kojih smo došli neposredno, pružajući pravnu pomoć tražiocima azila.Na konferenciji će se govoriti i o:

- međunarodnim i regionalnim okolnostima koje dovode do sve većih prisilnih migracija
- pristupu postupku azila
- postupanju policije i drugih nadležnih organa prema tražiocima azila
- neophodnosti programa integracije i položaju osoba kojima je odobren azil

Konferencija za novinare
Beogradskog centra za ljudska prava

Govore:

• Prof. Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava

• John Young, šef odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica, UNHCR u Srbiji

• Nikola Kovačević, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava

• Lena Petrović, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava

• Sonja Tošković, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava
  

Simultano prevođenje je obezbeđeno

Srbija: U 2016. usvojena 42 zahteva za azil, neophodni novi zakoni

(Beta) U Srbiji su u prošloj godini usvojena 42 zahteva za azil a neophodno je da vlasti u suočavanju sa izbegličkom krizom donesu jasna pravila za tu oblast i nove zakone, ocenjeno je danas u Beogradu na skupu o toj problematici.

U 2016. godini 12.281 osoba izrazila je nameru da traži azil od kojih je njih 574 i podnelo zahtev, rečeno je na konferenciji za novinare Beogradskog centra za ljudska prava.

Izraženo je i očekivanje da će novi Zakon o azilu i Zakon o strancima, čije se usvajanja očekuje u ovoj godini, u znatnoj meri doprineti poboljšanju stanja u toj oblasti, kao i poštovanju ljudskih prava.

- Srbija još uvek nije uspostavila fer i efikasan postupak azila i treba da radi na unapređenju rada svih državnih organa nadležnih za tu oblast - rekla je predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Lena Petrović.

U Srbiji trenutno, kako je rečeno, boravi skoro 8.000 izbeglica i migranata od čeka su njih 53 odsto iz Avganistana, 10 odsto iz Pakistana, devet odsto iz Sirije.

- Neophodno je što pre usvojiti zakonska rešenja kojim će se rešiti status izbeglica koje borave u Srbiji, a ne žele da traže azil - rekao je predstavnik te nevladine organizacije Nikola Kovačević.

On je objasnio da tim ljudima, u praksi, nadležni organi tolerišu boravak u Srbiji i da se humano postupa, kao i da se oni zovu da s ulica pređu u prihvatne centre ali da se to može promeniti.

- Zbog toga je neophodno da Vlada Srbije ima jasnu politiku o upravljanju migrantskom i izbegličkom krizom - rekao je Kovačević.

Na skupu je ukazano i da većina izbeglica i mgiranata i dalje ne želi da ostane u Srbiji.