Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Svakog drugog petka
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima

Prijavite se na MC mejling liste

PRETI LI NAM „BERLUSKONIZACIJA“ MEDIJA?

Izvor: Danas, 23.08.2004; Strana: 10

0 komentara      Ostavite komentar
KIOSK

Dosije o medijima

... U Italiji se slučila situacija u kojoj su u rukama jednog čoveka poluge kontrole nad medijima i u privatnom i u javnom vlasništvu. Ovo je suštinski smisao pojave za koju se može upotrebiti sintagma „berluskonizacija medija“. Ona je odmah izazvala ogorčene proteste građana i novinara RAI, koji su zbog toga štrajkovali, ali situacija se nije promenila. Ni u jednoj državi Evrope, one demokratske i ujedinjene u EU, ne postoji ovolika koncentracija kontrole nad medijima u rukama jednog čoveka koji je vlasnik dnevnih novina, privatnog dela RTV sistema, i preko političke funkcije premijera, namesnik dela RTV sistema u javnoj svojini. Čak ni u zemljama Saveta Evrope koje nisu ukinule dominaciju države nad elektronskim medijima, jer ih još nisu transformisale u javni servis - kao što su Rusija, Ukrajina, Azerbejdžan i Srbija - ne može se koncentrisati tolika moć u rukama jednog pojedinca. Medijski tajkuni u Rusiji poseduju i novine i RTV stanice, ali ne mogu da kontrolišu državnu RTV. S druge strane, političari kontrolišu državne elektronske medije, ali ne uspevaju da se mešaju u rad privatnih. Zbog toga niko i ne govori o „putinizaciji“ medija kao mogućem obliku njihove kontrole. U tom smislu, „berluskonizacija medija“ jeste poseban, drastičan vid istovremene koncentracije vlasništva i javnih ovlašćenja koji je ostvaren samo u Italiji. Zbog toga i Evropski Parlament i Savet Evrope smatraju da je situacija u Italiji opasno derogiranje principa o slobodi i pluralizmu medija i pripremaju svoje odluke protiv takve prakse. Berluskonizacija, odnosno, koncentracija medija i izvora informisanja moraju biti sprečeni.
Na sreću, ovakva pojava zaista još nije poznata kod nas. Tek postoje tendencije ka koncentraciji putem unakrsnog vlasništva privatnih štampanih i elektronskih medija. Neki pojedinci već imaju TV kanale sa nacionalnim pokrivanjem, a tvrdi se, da kao „povezana lica“, dakle, ne direktno, investiraju svoj novac i u štampu. Vlasnik BK TV je u nekoliko navrata pokušavao da pokrene i sopstvene dnevne novine, ali su ti pokušaji propali. Ostali vlasnici nacionalnih, komercijalnih, RTV mreža za sada ne pokazuju interes za štampu verovatno zato što ona ne donosi zaradu. Da li je, i u kolikoj meri, neki veliki RTV „igrač“ suvlasnik nekih od postojećih novina moglo bi da se utvrdi, ako se omogući primena Zakona o radiodifuziji. Da podsetimo, ovaj propis u svom odeljku o sprečavanju nedozvoljene medijske koncentracije (članovi 97-103), postavlja oštra ograničenja za izdavanje dozvola licima koja (sama ili njihovi srodnici) već poseduju osnivački kapital kod drugih emitera, ili kod osnivača dnevnih novina i agencija.
Recimo, ne može se istovremeno posedovati dozvola za RTV program na nacionalnom nivou i imati preko 5 odsto osnivačkog kapitala u dnevnom listu sa preko 30 hiljada tiraža. Ili, ne može se na istom području emitovati više od jednog TV i radio programa, itd. Mada se mišljenja pravnika razlikuju, ne može se reći da u Srbiji ne postoje mehanizmi koji bi mogli da sprečavaju medijski koncentraciju. No, kao što nas italijansko iskustvo uči, ne možemo se samo uzdati u valjanost i snagu propisa. Jer, uvek su moguće njihove promene ili zaobilaženja. Rizik je utoliko veći, jer se u našoj sredini dešavaju česte promene političkih stranaka i koalicija na vlasti, koje potom iskazuju nameru da menjaju zakone što nije uvek traganje za boljim rešenjem. Ono što najviše podseća na „berluskonizaciju“ je razigravanje političkih ambicija pojedinih vlasnika RTV mreža. Neki od njih tesno „sarađuju“ sa strankama, neki pokušavaju da formiraju nove, neki se bore da osvoje pozicije uizvršnoj vlasti, sve u cilju da se domognu poluga uticaja da se propisi i praksa koji sputavaju poslovne planove (ne samo u domenu medija) promene. Sumnjam da bi im politički uspeh (pobeda na izborima) otvorio vrata direktne kontrole i nad državnim sektorom RTV sistema, koji još nije reformisan po modelu javnog servisa. Jer, ukoliko se odbrane duh i slovo postojećeg Zakona o radiodifuziji, izvršna vlast ne može odlučujuće i direktno, kao u Italiji, da utiče na izbor upravnog odbora, direktora i urednika javnih servisa u Srbiji i Vojvodini. Pisci postojećeg zakona imali su na umu ovaj rizik. Ali, zakon se može izmeniti.
Šta reći u zaključku osim: pametan se uči na greškama drugih. Pošto osećamo da postoje tendencije koje podsećaju na pojavu nazvanu „berluskonizacija medija“, jer zašto bi termin inače ušao u opticaj, grešku ne bi trebalo ponoviti. Zato svi procesi koji vode u pravcu razvoja medija i ambicija njihovih vlasnika kao u italijanskom primeru, kao i njihovi akteri, zaslužuju da budu blagovremeno, kroz prizmu štetnih posledica „berluskonizacije“, kritikovani i zaustavljeni.

Autor: MIROLJUB RADOJKOVIĆ

Pogledajte sve komentare (0)     Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Mediji o medijima

Ključne reči
   sve reči   tačnu frazu   bilo koju reč
Ključne reči

Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.