Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Petak, 23/8/2019
19:00  |  
Četvrtak, 15/8/2019
11:00  |  
Utorak, 13/8/2019
12:00  |  
Ponedeljak, 12/8/2019
12:00  |  
Petak, 9/8/2019
19:00  |  
Nedelja, 4/8/2019
11:00  |  
Petak, 2/8/2019
12:00  |  

Regulacija zabrane i/ili zakonitog presretanja elektronskih komunikacija?

Autor: Dejan Popović

U obrazloženju Predloga zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK), odnosno u iznetim razlozima za njegovo donošenje Vlada je napisala, između ostalog, da osnovni evropski regulatorni okvir za elektronske komunikacije, sa kojim je usklađen ovaj zakon, čini i Direktiva o obradi ličnih podataka i zaštiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija (2002/58/EC).

U glavi XVII ZEK-a uređuje se tajnost elektronskih komunikacija (član 126), zakonito presretanje elektronskih komunikacija (član 127), obaveza zadržavanja podataka (član 128), vrste zadržanih podataka (član 129) i zaštita zadržanih podataka (clan 130). Odredbe ove glave odnose se u stvari na vršenje aktivnosti zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i zadržavanja podataka o tim komunikacijama na određeno vreme i na osnovu odluke suda radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Srbije, a ne na aktivnosti zaštite poverljivosti ili tajnosti (sadržaja) elektronskih komunikacija. Jednom rečju, tim odredbama uređuju se pitanja koja nisu predmet pomenute direktive.

Naime, pomenutom direktivom (član 1) regulišu se samo pitanja zaštite fundamentalnih prava i sloboda, naročito prava na privatnost i poverljivost u pogledu na obradu ličnih podataka u elektronskom komunikacionom sektoru. Ova direktiva se ne primenjuje na aktivnosti koje se odnose na javnu bezbednost, odbranu, državnu bezbednost i aktivnosti države u oblasti krivičnog prava.

U ovoj direktivi aktivnost presretanja elektronskih komuikacija pominje se samo usput u dva člana. Tako, na primer, po članu 5. stav 1, države članice treba da obezbede poverljivost komunikacija i povezanih podataka o saobraćaju, putem nacionalnog zakonodavstva. One naročito treba da zabrane sve vrste intercepcije ili nadzora komunikacija, bez pristanka korisnika, osim kada je to zakonom dozvoljeno u skladu sa članom 15. stav 1.

Da zaključim. U glavi XVII ZEK-a na početku člana 126. stav 1. „mekano“ je propisano da „Presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacije nije dopušteno bez pristanka korisnika...“, ali nijednom odredbom nije eksplicitno zabranjeno neovlašćeno ili nezakonito presretanje elektroktronskih komunikacija koje nisu namenjene za opštu upotrebu javnosti, iako je u ranijem Zakonu o telekomunikacijama član 55. stav 1. glasio:

Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom.“

Dejan Popović
Beograd, 14. avgust 2011.