Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Svakog drugog petka
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima

Prijavite se na MC mejling liste

STRADANJE SE NE SME ZABORAVITI

Izvor: Glas Javnosti, 24.03.2007; Strana: 4

0 komentara      Ostavite komentar
Danas se navršava osam godina od početka bombardovanja SR Jugoslavije

Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. Tadašnje vlasti procenile su da je pričinjena materijalna šteta od oko 100 milijardi dolara

Na današnji dan pre osam godina NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije jer su, kako je tada obrazložio generalni sekretar NATO Havijer Solana, „svi napori da se pregovorima postigne političko rešenje krize na Kosovu propali“.
Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. O materijalnoj šteti iznošeni su različiti podaci. Tadašnje vlasti su procenile da je reč o oko 100 milijardi dolara, dok je G17, tada grupa nezavisnih ekonomista, procenila da je šteta 29,6 milijardi dolara. Agresija NATO na Jugoslaviju trajala je bez prekida 11 nedelja, oštećena je ili uništena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Posle neuspešnih pregovora koji su o predloženom mirovnom sporazumu u Rambujeu kod Pariza vođeni od 6. februara do 19. marta SRJ i kosovskih Albanaca, i propalih pregovora tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa specijalnim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, severnoatlantska alijansa je 23. marta donela odluku o bombardovanju SRJ. Tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, koji je posle sastanka Saveta NATO izdao naredbu za početak akcije „Milosrdni anđeo“, za propast pregovora optužio je vlasti u Beogradu i naglasio da će akcija biti usmereni na „prekidanje nasilnih napada koje vrše srpska armija i specijalne policijske snage i na slabljenje njihove sposobnosti“.
Napadi su počeli 24. marta 1999, nešto pre 20 sati. Jugoslovenska vlada je ubrzo proglasila ratno stanje, a te prve noći gađano je više od 50 vojnih objekata u različitim delovima zemlje, između ostalog u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu, Podgorici, Kraljevu, Kragujevcu, Kuršumliji... Prema saopštenju Generalštaba VJ, tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38 vojnika. Kako je bombardovanje odmicalo, napadi su bili sve učestaliji i nemilosrdniji, pa na meti bombardera više nisu bili samo vojni ciljevi, već i civilni.
Pored vazdušne bitke, na Kosovu i Metohiji, svih 78 dana vođene su i borbe između VJ i Oslobodilačke vojske Kosova, kojoj je logističku i vojnu podršku pružao NATO. Alijansa je napade izvodila sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Već 1. aprila srušen je jedan od simbola Novog Sada - Varadinski most, dva dana kasnije stradao je i Most slobode, dok je najstameniji, Žeželjev, dugo odolevao bombama, ali je i on završio u Dunavu krajem aprila. U Kuršumliji je 2. aprila poginulo 13 civila, a 25 ranjeno, u bombardovanju Aleksinca 5. aprila poginulo je 12, a ranjeno više od 50 ljudi. Ćuprija je bombardovana 8. aprila i tada je srušeno naselje sa oko 800 objekata, dok su sutradan u napadu na kragujevačku „Zastavu“ povređena 124 radnika. Grdelički most je bombardovan 12. aprila i to u trenutku dok je preko njega prelazio voz - 14 putnika je poginulo, a teško je povređeno više od 20. NATO avioni su 14. aprila bombardovali dve kolone albanskih izbeglica na putu Đakovica - Prizren i usmrtili 75, a ranili više od 100 civila. Prilikom bombardovanja Batajnice, 17. aprila, jedan projektil je usmrtio trogodišnju Milicu Rakić, koja se nalazila u svojoj kući. U napadu na Niš, 19. aprila, poginuo je jedan civil, a 11 je teško ranjeno. Pogođeno je i naselje krajiških izbeglica kod Đakovice, kada je poginulo pet i ranjeno 19 osoba, a naselje je izgorelo do temelja. Tridesetog dana bombardovanja, 22. aprila, dve rakete pogodile su rezidenciju predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 15, a sutradan je dva sata posle ponoći pogođena zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tom prilikom je poginulo 16 radnika, a četvoro teško povređeno. Zbog te tragedije, tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović je nekoliko godina kasnije osuđen na 10 godina zatvora jer je odbio da sprovede naredbu o izmeštanju ljudi i tehnike iz zgrade televizije.
U napadu na Surdulicu, 27. aprila, poginulo je 20 civila, od toga 11 dece, a 200 osoba je povređeno. Beograd je najžešći udar pretrpeo 30. aprila, kada su pogođene zgrade Generalštaba VJ i stara zgrada Republičkog MUP-a, srušen televizijski toranj na Avali i nekoliko privatnih objekata na Vračaru. Tri osobe su poginule, a 38 je povređeno. U mestu Murino na Limu poginulo je petoro ljudi, a od posledica ranjavanja preminula je još jedna osoba. U selu Lužane kod Prištine 1. maja poginulo je 40 i ranjeno 16 putnika autobusa koji je bombardovala NATO avijacija, dok je dva dana kasnije raketiran autobus na putu Peć - Kula - Rožaje. Poginulo je 20 putnika, od kojih su veći broj bila deca, dok su 43 osobe teže i lakše povređene. NATO je, kako je to kasnije objašnjeno, „greškom“ 7. maja bombardovao ambasadu NR Kine na Novom Beogradu. Troje kineskih državljana je poginulo, a sedam teško ranjeno. Iste noći raketiran je i hotel „Jugoslavija“.
Industrijska zona Čačka bombardovana je 10. maja. Poginule su četiri osobe, a 13 je ranjeno. Sutradan, u napadu na industrijsku zonu „Sever“ u Nišu poginule su dve osobe, a u centru Vladičinog Hana dvoje gimnazijalaca. Još jedna kolona albanskih izbeglica bombardovana je 13. maja kod sela Koriš, blizu Prizrena. Poginula je 81 osoba i povređeno je više od 70. Kazneno-popravni dom u Istoku bombardovan je prvi put 19. maja i tada su tri zatvorenika poginula, a šestoro ranjeno, a u novom napadu posle dva dana poginula su 93 zatvorenika i čuvara, a ranjeno je oko 200. Narednog dana pogođen je KBC „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju, tri pacijenta i čuvar su poginuli, a veliki broj pacijenata i osoblja je povređeno.
U napadu na Aleksinac, 28. maja, tri civila su poginula, a dvadesetak je ranjeno. U bombardovanju mosta na Velikoj Moravi u Varvarinu, 30. maja, poginulo je 10 ljudi, a više od 40 je teško ranjeno. Surdulica je ponovo bombardovana 31. maja i tom prilikom su pogođeni Sanatorijum za plućne bolesti i Dom staraca. Poginulo je 20 i povređeno 40 osoba. Centar Novog Pazara bombardovan je 1. juna, a u pogođenoj stambenoj zgradi stradalo je 13 osoba, a 35 je povređeno. Poslednje rakete na SRJ ispaljene su 9. juna u 19.30 sati na okolinu Uroševca i, još jedna sutradan oko 13 sati na selo Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a prethodnog dana predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.



Antrfile:

venac za Čuvare neba

Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je juče vence i cveće na spomen-obeležje pripadnika PVO, stradalim u odbrani Beograda tokom NATO intervencije 1999. godine u krugu banjičke kasarne u Raškoj ulici. Cveće su položile i porodice stradalih pripadnika PVO, bivši komandanti jedinica PVO, delegacije 250. raketne brigade, 126. brigade VOJIN i 210. bataljona veze.

JovanoviĆ: Potreban dokumentacioni centar o agresiji

Ministar inostranih poslova SRJ za vreme bombardovanja Živadin Jovanović, danas predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, u ime svoje organizacije, predlaže Vladi Srbije da osnuje dokumentaciono-istraživački centar o agresiji 1999, kako bi se kompletirala lista svih žrtava agresije, sa osnovnim podacima. Zatim, da se ustanovi Bela knjiga prijatelja Srbije „sa informacijama o zaslugama za širenje istine, kao i da se naciji podnese izveštaj o dosadašnjim posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom tokom agresije 1999. i da se izradi plan za sprečavanje težih posledica u budućnosti.

parastos u crkvi svetog marka

Parastos svim nastradalim građanima Srbije u agresiji 1999. obaviće se danas u 12 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Parastosu će prisustvovati i premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Predstavnici Nevladine organizacije porodica nastradalih i unesrećenih posetiće danas na osmu godišnjicu NATO agresije mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenta KBC „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju i spomenik „Zašto?“ u Aberdarevoj ulici, posvećen poginulim radnicima RTS-a.


Autor: SINIŠA DEDEIĆ

Pogledajte sve komentare (0)     Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Mediji o medijima

Ključne reči
   sve reči   tačnu frazu   bilo koju reč
Ključne reči

Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.