Udruženje Res publica: Rodno osetljiv jezik u medijima – zakonska obaveza ili društvena odgovornost

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović je izjavila da ni u jednoj redakciji ne postoji dosledna upotreba rodno osetljivog jezika i da nije joj poznato da mediji imaju interne politike koje uređuju to pitanje.

Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res publica“ piše da bi za nešto više od dva meseca upotreba ženskih oblika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja žena, trebalo da postane obavezna u državnoj administraciji, obrazovnim instutucijama i medijima.

Puna primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. podrazumeva da sredstva javnog informisanja u izveštavanju „koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa“ – rekla je Filipović za centar“Res publica“ .

„Trebalo bi da se, pre svega, javni medijski servis odredi i pruži primer drugima, jer je, uprkos svemu, televizija i dalje najgledanija. Znanje o ovoj temi svakako nedostaje medijima i verujem da pored jakih podela u vezi sa upotrebom rodno senzitivnog jezika, postoji i dosta lutanja i neznanja, što se, verujem, može lako otkloniti“ – rekla je generalna sekretarka NUNS-a.

Podsetila je da je novim Zakonom o javnom informisanju predviđeno da mediji koji imaju svoje interne rodne politike treba da te dokumente objave u Registru medija kojeg vodi APR.

„U tim politikama bi svakako trebalo da budu i odredbe u vezi sa upotrebom rodno senzitivnog jezika. Pored toga, u toku je izmena Kodeksa novinara Srbije, ;pa bi bilo dobro da se i tu nadju neke preporuke“, kaže Filipović.

„Res publica“ navodi da medijska praksa u Kragujevcu potvrđuje ;ocenu generalne sekretarke NUNS-a o stanju u medijima pri upotrebi rodno osetljivog jezika u izveštavanju: redakcije se različito odnose, pa jedni to prepoznaju kao važnu društvenu temu, a drugi to vide isključivo kao jezički problem.

Izvor: Beta

Medija centar Beograd/28. 3. 2024.