Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
RSS
Budite obavešteni o najnovijim događajima u Medija centru

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

U sklopu Medija centra nalaze se 3 sale i Press klub. Sale su kapaciteta...

Mediji o medijima, Događaji, Informacije

Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...

Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja

Sreda, 21/5/2014, 12:00, II sprat, Mala sala

izveštaji:

Pročitajte tekstPogledajte fotografije
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja

Konferencija za novinare
Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Odseka za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa,
Katedre za bujice i eroziju
i Udruženja bujičara Srbije

Govore:

  • dr Ratko Ristić, redovni profesor, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Šumarskog fakulteta
  • dr Stanimir Kostadinov, redovni profesor Šumarskog fakulteta
  • dr Nada Dragović, redovni profesor, predsednik Veća Odseka za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa
  • dr Miodrag Zlatić, redovni profesor, šef Katedre za bujice i eroziju
  • Milutin Stefanović, diplomirani inženjer, predsednik Udruženja bujičara Srbije

Izveštaj

(tanjug) - Štete od poplava mogle bi biti daleko manje, da poslednjih decenija nije zanemarena protiverozivna zaštita, kažu profesori Šumarskog fakulteta.

Oni su na današnjoj konferenciji za novinare naveli da je 75 odsto teritorije Srbije pokriveno erozivnim tlom, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količunu i vode i mulja.

Predsednik udruženja bujičara i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije Milutin Stefanović rekao je da je ukupan godišnji budžet za vode, uključujući sve niove vlasti, od 200 do 220 miliona evra, dok su potrebe četiri puta veće. Ove godine izdvojeno je 30 miliona evra za zaštitu voda, od kojih samo 300.000 evra za zaštitu od bujica.

Pofestor Stanimir Kostadinov je objasnio da je do ovih katastrofalnih poplava došlo tako što su bujične reke u brdskim predelima, posle veilih kiša, odjednom ponele ogromne količine vode i nanosa u veće reke -Kolubaru i Savu. On je naveo da je jedva 30 odsto Srbije pošumljeno, pa nema šta da zadržava vodu kad padnu kiše, već voda sa sobom odnosi zemlju i stvaraju se erozivna područja.

Profesor Miodrag Zlatić je dodao da velike količine bujičnih nanosa usporavaju reke u koje dolaze, a protok vode usporavaju i deponije otpada, kojih u Srbiji ima mnogo, oko 40 odsto, upravo u koritima planinskih reka. On je dodao i da problem predstavljau kuće izgradjene u plavoj zoni, od kojih su mnoge nelegalne, jer izgradnja u priobalju, kao i restorani na reci, dodatno usporavaju protok vode i stvaraju uslove za poplave.

Profesori su istakli da bi trebalo preduzeti veće radove na pošumljavanju erodiranih područja, podizanju šumskih zaštitnih pojaseva na padinama, koji će zadžavati vlagu i zemlju, a tome može da doprinese i podizanje voćnjaka na padinama. Treba više pdoržati Pokret gorana Srbije koji je mnogo dorpineo na smanjivanju erodivnih terena, a potrebno je izgraditi i pregrade za sprečavanje dubinske erozije i regulisati bujične tokove.

Prodekan za nauku prof. Ratko Ristić je istakao da je potrebno zakonskim izmenama, zaštitu od erozije i bujica sa lokalne samopurave vratiti na republički nivo, jer opštine očigledno nisu za to sposobne. Potrebno je precizno definisati šta je to bujična poplava i fiananisjski revitalizovati sektor vodoprivrede. On je ukazao da postoje vodprivredne organizacije koje se 60 godina time bave u Srbiji, ali one koje su privatizovane, gube interes za poslove koji ne donose očekivani profit. Ristić je naveo da se mora zavesti urbanistički i komunalni red, kako bi se zabranila izgradnja u priobalju i zonama rečnih korita, a najbolje bi bilo da svaka opština ima bar jednog stručnjaka za tu oblast.

Profesori su istakli da Srbija ima stručnjake za borbu sa poplavama, samo bi vlada trebalo da ih insitucionalno angažuje, a njihovu stručnost potvrdjuje i svojevremena zaštita od erozije Grdeličke klisure, koju su upravo oni uspešno izveli.

Snimci događaja na MC Web televiziji ostaju dostupni za gledanje do 6 meseci

Galerija

Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Stanimir Kostadinov
Ratko Ristić
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Ratko Ristić
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Uzroci katastrofalnih bujičnih poplava u Srbiji i rizik od njihovog ponavljanja
Postavi link ka ovoj stranici na Facebook-u

Ključne reči

Pri pretrazi možete koristiti domaće karaktere: č, ć, š, ž, đ


Za pretragu po datumu možete koristiti kalendar u levoj margini.
sve rečitačnu frazubilo koju reč
 Opšta
 Mediji
 Politika
 Ekonomija
 Društvo
 Kultura
 Region
 IT Tehnologije
 Sport
Selektuj sve  Deselektuj sve
Od 
Do 
 Video zapis   Tekstualni izveštaj